Read the Bible

¹ Ded zazivlji! Zar će ti se tko odazvat'? Kojem li se svecu misliš sad obratit'?² Doista, budalu njegov bijes ubija, luđaka će sasvim skončat ljubomora.³ Bezumnika vidjeh kako korijen pušta, al' prokletstvo skoro na kuću mu pade.⁴ Njegovi su sinci daleko od spasa, njih nezaštićene na Vratima tlače.⁵ Ljetinu njihovu pojedoše gladni, sam Bog ju je njima oteo iz usta, a žedni hlepe za njihovim dobrima.

⁶ Ne, opačina ne izbija iz zemlje, nit' nevolja iz tla može nići sama,⁷ nego čovjek rađa muku i nevolju kao što let orlov teži u visinu.⁸ Al' ja bih se ipak Bogu utekao i pred njime stvar bih svoju razložio.⁹ Nedokučiva on djela silna stvori, čudesa koja se izbrojit' ne mogu.¹⁰ On kišom rosi po svem licu zemljinu i vodu šalje da nam polja natapa.¹¹ Da bi ponižene visoko digao, da bi ojađene srećom obdario,¹² redom ruši ono što lukavci smisle, što god započeli, on im izjalovi.¹³ On hvata mudre u njihovu lukavstvu, naume spletkara obraća u ništa.¹⁴ Posred bijela dana zapadnu u tamu, pipaju u podne kao usred noći.¹⁵ On iz njinih ralja izbavlja jadnika, iz silničkih ruku diže siromaha.¹⁶ Tako se pokaže nada nevoljniku, i nepravda mora zatvoriti usta.

¹⁷ Da, blago čovjeku koga Bog odbaci! Stoga ti ne prezri karanje Svesilnog!¹⁸ On ranjava, ali i ranu povija, udara i svojom zacjeljuje rukom.¹⁹ Iz šest će nevolja tebe izbaviti, ni u sedmoj zlo te dotaknuti neće.²⁰ U gladi, od smrti on će te spasiti, a u ratu, oštru će te otet maču.²¹ Biču zla jezika uklonit će tebe, ispred otimača bez straha ćeš biti.²² Suši i studeni ti ćeš se smijati i od divljih zvijeri strahovati nećeš.²³ Sklopit' ti ćeš savez s kamenjem na njivi, zvjerad divlja s tobom u miru će biti.²⁴ U šatoru svome mir ćeš uživati, dom svoj kad pohodiš netaknut će stajat.²⁵ Koljeno ćeš svoje gledat' gdje se množi i potomstvo gdje ti kao trava raste.²⁶ U grob ti ćeš leći kada budeš zreo, kao što se žito snosi kad dozori.²⁷ Sve motrismo ovo: istina je živa! zato sve za dobro svoje ti poslušaj."