Read the Bible

¹ "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.² Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.³ Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.⁴ Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.⁵ Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.⁶ Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.⁷ Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.⁸ Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.⁹ Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!¹⁰ Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.¹¹ I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.¹² S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.¹³ Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,¹⁴ prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.

¹⁵ Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.¹⁶ Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.¹⁷ Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.¹⁸ Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.¹⁹ U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.²⁰ K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.²¹ Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.²² U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.²³ Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.²⁴ Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?²⁵ Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?²⁶ Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.²⁷ Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.²⁸ Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.²⁹ Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.³⁰ Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.³¹ Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.