Read the Bible

¹ Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.² Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.³ Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.⁴ Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.⁵ K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,⁶ narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.⁷ Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.⁸ Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;⁹ neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.

¹⁰ Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!¹¹ Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.¹² 'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'¹³ A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.¹⁴ Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'¹⁵ Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?¹⁶ Hoće li u Šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpočinemo?"