Read the Bible

¹ Job progovori i reče:² "TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'?³ Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.⁴ Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.⁵ Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali?⁶ Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.⁷ Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.

⁸ Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.⁹ Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.¹⁰ Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao.¹¹ Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.¹² U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.¹³ Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici.¹⁴ Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.¹⁵ Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima.¹⁶ Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.¹⁷ Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.¹⁸ I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.¹⁹ Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.²⁰ Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.²¹ Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.²² Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?

²³ O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;²⁴ kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale!²⁵ Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati.²⁶ A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga.²⁷ Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.²⁸ Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?',²⁹ mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!"